Allahovom voljom, klanjali smo Bajram-namaz u našem novom mesdžidu.

Skromno, ali džematski i od srca.

Rano jeste… ali da bismo stigli klanjati sabah prije izlaska sunca, sabah-namaz smo klanjali u 03:45 po finskom vremenu, a Bajram-namaz u 04:50, kako bi ljudi mogli stići na posao i svoje svakodnevne obaveze.

Odazvali su se oni koje je Allah pozvao i odabrao. Došli su iz Malaxa, došli su iz Närpesa, Töjbyja, a bilo je i naših džematlija baš iz Korsnäsa.

Dva safa… malo? Kažu rano je… možda baš zato.

A kada mali Emir Ćavkušić iz Malaxa, još pospan i jedva gleda, kaže:

“Meni nije rano…”

pa zagrli očevu nogu…

Da ne bi bilo pogrešnog tumačenja, Emira smo posebno izdvojili zato što je bio najmlađi.

Ammar, Vedad i Jusuf su također bili tu, ali oni imaju „olakšavajuću okolnost“ jer njima je mesdžid blizu.

A koga Allah zavoli, njemu je i daleko blizu… a kome Allah nije u srcu, njemu je i blizu daleko.

Pametnom dosta. Ko hoće — shvatit će.

Abdulah ef. Demirović učio je Kur’an, zajedno sa Riadom i Harunom proučio ilahije, održao predavanje, predvodio Bajram-namaz i kazivao bajramsku hutbu.

Sergija je bila mašallah, uz lijep sohbet, kahvu i zajedništvo poslije namaza.

Bajram šerif mubarek olsun, dragi naš džemate!

Bajram šerif mubarek olsun cijelom ummetu Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.